Ajk, je rođen 4. Jula, na praznik kad amerikanci slave pobedu nad vanzemaljcima.

Sa Džejmijem Zavinskim je ko-osnovao Mozilla fondaciju, podružnicu negdašnje Netskejp korporacije i Mozilla korporaciju. Mozilla fondacija je 1998-e oslobodila kôd Netskejp Navigatora, kada su se pomirili s tim da je majkrosoft pobedio u ratu browser-a, i time omogućili svetu da danas imamo ne samo Firefox brauzer, nego čak i Chrome i mnoge druge (ne znam koji kôd Edge tačno koristi), te da njih nije bilo, danas bismo svi plaćali da koristimo ili neka slična noćna mora.

EkmaSkript je najpopularniji jezik današnjice, za koji nikada niste čuli

*Uvek možete da isključite JS da vidite kako ništa ne radi.

Netskejp je u Februaru 1995-e pozvao Ajka da dođe i "stavi Scheme u brauzer"

Ajk je stigao u Netskejp Maja 2015, baš kada je izbio i prvi rat brauzera. Ono što je trebalo da bude zabavni period "stavljanja Scheme-a u brauzer", je ubrzo postalo poprište najmračnijeg poglavlja u istoriji web-a.

Netskejp mu je po dolasku rekao da su se predomislili, i da više ne žele već postojeći jezik, kao Scheme, već hoće novi jezik. I kako su upravo sklopili ugovor sa San Majkrosistemsom, koji je u to vreme razvio, tada mnogo popularni jezik Java, to su sada od Ajka tražili da napravi jezik koji bi izgledao kao Java, samo bio prostiji.

On je ovo shvatio tako da je u jezik stavio funkcije prvo reda Scheme jezika, dao mu prototipne objekte kakve ima Self, i sintaksu Jave, i sve to tako da se sutra s napretkom hardvera, interneta i brauzera, i jezik može unapređivati. I sve to za samo 10 dana...

Zašto samo 10 dana? Pa, Ajk je radio danonoćno, jedva spavao, jer su svi znali da moraju da rade super brzo, jer ih ovaj ogromni monster-truck zvani majkrosoft, juri, dok oni beže u malom Yugu. Njegove reči, ladno je pomenuo Yugo. Ladno je uporedio Netskejp s Yugom. I u roku od 10 dana, saznao da je majkrosoft došao do njegovog kôda, nekako, i sad ga gleda kako radi, pa pokušava da iskopira isto ponašanje kod sebe. Majkrosoft naravno nije smeo direktno da prekopira njegov kôd jer bi onda rizikovali tužbu, ali ako malo izmene kôd, nikom ništa.

Ovo ne bi predstavljalo problem, da je Ajk bar stigao da završi jezik. Ali umesto toga, majkrosoft je, ne znajući šta treba a šta ne, prekopirao i sve greške u svoju verziju jezika, za svaki slučaj. I onda je odbijao da sedne s netskejpom i dogovore se oko ispravljanja grešaka, i ostalih karakteristika jezika.

Kao potez očajnika, u 1996-oj, Ajk dolazi u Evropu, u ECMA organizaciju za standarde, misleći da ako standardizuje ispravnu verziju, majkrosoft će naprosto morati da ispravi svoj kôd.

S druge strane, majkrosoft je saznao i za ovaj plan, poslao i svoje ljude u ECMA organizaciju, da insistiraju da se standardizuje tekuća, neispravna verzija. I naravno, ni Ajk, ni organizacija za standarde, ne mogu da se suprotstave (tada) najbogatijem čoveku na svetu

Konačno, ime Javascript je bilo copyright-ovano od strane San Majkrosistemsa, pa je otuda i jezik standardizovam pod imenom ECMAScript. Pored toga, Pošto majkrosoft apsolutno nije kopirao Ajkov kôd, njihova verzija se zove JScript, što je očigledno, potpuno drugačije, i sve sličnosti između dva jezika su potpuno slučajne.

Prvo su rekli da JS nikad neće biti koristan za izradu bogatih internet aplikacija. Onda su rekli da ne može da bude brz. Zatim su rekli da ne može da se popravi. Onda da ne može da bude multi-core/GPU. Pogrešili su svaki put. Moj savet: Uvek se kladite na JavaScript.

Brendan Eich

Bile su potrebne godine da se greške u Javasrcriptu nadomeste. Što usled grešaka, što usled inovacija, a uglavnom otuda što izgleda toliko slično Javi, JS je dugo bio jedan od najomraženijih jezika. Svako je pre ili kasnije morao nešto da kodira u Javaskriptu, i vrlo često su to bili Java koderi. Usled vizuelne sličnosti, mislili bi da znaju sve što treba da znaju, samo da bi po kratkom postupku otkrili da nema klasa, a tipovi varijabli se ne deklarišu, i objekti imaju prototipno nasleđivanje, šta god to bilo.

Naravno, kako to u tehnici i nauci uvek biva, inovacije bivaju privaćene, kad stara garda odumre, pa je i tako javaskript vremenom stekao pristalice. Plus, većina ljudi prvo uči upravo javaskript, tako da mu je budućnost sigurna.

Nova naučna istina ne trijumfuje ubedivši svoje oponente i primoravajući ih da se dozovu pameti, već otuda što njeni protivnici vremenom pomru, i zameni ih nova generacija, koja je odrasla upoznata s tom istinom: samo još jedna verzija činjenice da budućnost pripada mladima.

Max Planck / Plankov princip

Sada se izbacuje nova verzija svake godine, dodate su i klase za Java programere, Javaskript sada radi i van brauzera (node.js), i pored toga što dominira webom, širi se i u oblast IoT. Zato što sada i frižideri, i veš mašine, i ručni satovi imaju brauzere, tako da na svima njima JS radi.

Ajk se jedno vreme manje bavio JS-om, i to je predstavljalo duži period bez značajnih, ili ikakvih izmena u S jeziku. Umesto JS-om, bavio se Firefox brauzerom kao CTO Mozilla korporacije. Firefox je prvobitno trebao da se zove "Phoenix", po ptici Feniksu koja se ponovo rađa iz pepela netskejpa, ali je to ime bilo kopirajtovano, onda su hteli da se zovu "Firebird", ali je i to ime bilo kopirajtovano, i onda, konačno, pošto su hteli da zadrže taj pojam vatre u imenu, nazvali su se po crvenoj pandi, koja se takođe naziva i "vatrena lisica".

Tek kad se od naduvane i nikad objavljene verzije JS-a, ES4, odustalo, i Ajk izigravao medijatora između svih zaraćenih strana, i krenulo se s projektom nazvanim ECMAScript harmony, koji će konačno rezultirati u izlasku nove verzije, ES5. Od tada se nove vrzije izbacuju svake godine, i konačno svi sarađuju na razvoju istog.

Ajk danas vodi Brave brauzer, koji je ironično, nadogradnja ili "odgradnja" googlovog hroma, to će reći, s hroma su skinute sve alatke špijuniranja te je nastao brave. Prilično je opsednut blokčejnom, pa je i Brave jedini brauzer koji trenutno podržava i neke blokčejn alatke, kao i tor mrežu. Pošto koristi hromov motor, to je i dobar izbor za debagovanje u hromu, ako ne verujete hromu