1993-e, sajferpanker Mark Andrisen je kao student, radio honorarno u NCSA, kada mu je dunulo da napravi brauzer. Njegov sirov detinji entuzijazam se ubrzo proširio na još nekoliko kolega/studenata, koji su svi zajedno počeli da dorađuju projekat i dodaju nove ideje. Kreirali su prvi brauzer koji je imao GUI, dakle, prvi brauzer koji bismo mi danas prepoznali kao brauzer. Pored GUI-ja, brauzer je mogao da otvara sve tadašnje protokole, pa su ga nazvali Mozaik. Takođe, Mozaik se smatra i za "prvi uspešan" web brauzer, jer je za samo par meseci imao preko milion instalacija.

Krajem godine Andrisen je diplomirao, napustio NCSA, ali je njegov brauzer, ostao u vlasništvu firme pod čijim je krovom razvijen. Ako nešto napraviš u vreme kad te oni plaćaju da radiš, onda je to njihovo vlasništvo.

Dok je radio na svom prvom, i jedinom poslu od 9-5, Andrisen je dobio kratak mail od čuvenog Džim Klarka, osnivača Silikon Grafiksa koga je nedavno napustio.

Planiram da osnujem novu kompaniju. Želeo bih da popričamo o mogućnosti da mi se pridružiš.

Džim Klark

U Aprilu su se prvi put sreli, licem u licem, i odlučili da osnuju kompaniju zajedno. Pošto je Andrisen već razvio brauzer, nova kompanija će razviti novi brauzer, "Mosaic killer", "ubicu Mozaika". Andrisen je sugerisao da sačekaju da njegov tim iz "NSCA" diplomira, pa da njih zaposle, ali kako se Klarku žurilo, Andrisen je istog meseca pisao svojim kolegama, sa kratkom, kriptičnom porukom:

Nešto se sprema ovde, budite spremni za polazak.

Mark Andrisen

Nedugo zatim, Klark i Andrisen su održali sastanak sa 5 inženjera iz NCSA, Rob Mekkulom (kreator Apache HTTP servera), Erik Binom (nije na slici), Aleksandrom Totićem, Kris Houkom, i Džon Mitelhauzerom kao i Lu Montulijem koji je pre toga kreirao tekstualni brauzer Links a kasnije i sve najgore stvari, kao što su kukiji, i <blink> tag. Klark je svima dao koverte sa ispisanim ciframa, i sledećeg dana, svih 5 inženjera je dalo otkaz u NCSA.

Tako su osnovali Netskejp korporaciju. Andrisen je malo slep kod očiju, jer je njegova inicijalna ideja bila da novu kompaniju nazove "Mozaik Komjunikejšns korp", i nije mu uopšte palo na pamet da bi to mogao biti problem sa NCSA koja je zaštitila ime Mozaik, tako da su postali Netskejp nakon tužbe za povredu žiga.

Iste godine su izbacili i prvu verziju Netskejp Navigatora.

Navigator je prvih par godina bio besplatan za privatna lica, ali se naplaćivao za kompanije.

Iako je skoro ceo tim bio sastavljen od ljudi koji su radili na Mozaiku, čitava poenta je bila da se ne koristi postojeći Mozaikov kôd, već da se napiše sasvim novi. Mnogi su smatrali da je Mozaik prvi killer app, pa je Andrisen želeo da napravi Mozaik killer-a, na osnovu čega je na jednom sastanku, Džejmi Zavinski, jedan od ranih zaposlenih, predložio kodno ime brauzera, Mozilla (Mosaic killer => Mosaic Killa => ), što ne bi imalo smisla ako bi koristili Mozaikov kôd.

Vrlo često ljudi pretpostavljaju da je Netskejp baziran na kôdu Mozaika, pa ćete to i na mnogo mesta pročitati, ali to definitivno nije slučaj, jer ako ih je NCSA tužio zbog imena, sigurno bi ih tužio i zbog kôda.

Prva verzija Netskejp navigatora se pojavila na webu Decembra 1994-e.

Netskejp je bio prvi brauzer koji je mogao da prikazuje stranice dok ih učitava, dok se sa ranijim brauzerima moralo čekati da se ona u celosti skine s neta da bi se prikazala. Ja ne mogu da zamislim da je ovo bio problem kad su se sve stranice sastojale samo od teksta, ali, internet je tad bio dial-up... ko zna.

Andrisen je redovno bio po novinama, i usled njegovog detinjastog entuzijazma, redovno je izgovarao stvari koje bi se mogle shvatiti kao zadirkivanje Gejtsa, pričajući kako je majkrosoft mrtav, i kako će se sav biznis preneti na internet, pa će majkrosoft postati samo:

gomila loše debagovanih drajvera

Mark Andrisen

u smislu da ljudima više neće trebati operativni sistemi, jer će brauzer biti dovoljan, što je u velikoj meri danas istina, ne mogu da zamislim koji softver bi danas mogao da vam zatreba a da ga ne možete naći na webu.

U Februaru 1995-e, Netskejp regrutuje Brendana Ajka koji je do tada radio u Klarkovom Silikon Grafiksu, da "stavi Skim u brauzer". Ajk često citira Džona Meklejna iz "Umri muški" da opiše kako su ga pozvali, odnosno, šta je tamo bilo. Njemu su rekli da će da stavi Skim u brauzer, i da će to da bude zabavno, i pošto on voli Skim, i želeo je da bude na "dinamičnom poslu", odmah je pristao.

U Maju 95-e se sve zahuktava do beskonačnosti.

Ajk počinje da radi na "stavljanju Skima u brauzer", samo da bi mu Netskejpovci rekli da su se predomislili, i da umesto Skim, sada hoće nešto što bi ličio na Java-u, tada nov i vrlo popularan jezik, a koga je razvio San Majkrosistems, sa kojim je Netskejp upravo potpisao ugovor o saradnji.

Gejts polako počinje da shvatašta mu Andrisn poručuje, da brauzer i internet zajedno, mogu da omoguće ljudima poslovanje za koje im neće biti potreban majkrosoft, te je stoga rešio da uništi internet. Uopšte ne preterujem, nastavite da čitate.

Isto u Maju, šalje interni memo, naslovljen "Plimatski talas interneta" u kome je naredio svojim zaposlenima da batale sve ostale projekte kojima su se bavili, i da usmere sve svoje napore na internet. Totalno mi je spektakularno da su ovi tekstovi napisani kao da je Gejts nekakav dobroćudni vizionar, kad je čak i osuđen zbog predatorskog kapitalizma upravo u ovom slučaju.

Da bi mogao da uništi internet, Gejts je prvo morao da uništi Netskejp, a da bi to postigao, mora da izgradi svoj brauzer. Međutim, usled manjka vizije, majkrosoft nije imao ni b od brauzera. Spajglas Ink je imao licencu za korišćenje Mozaika, od NCSA, i kako nije nameravao da radi ništa s njom, preneo ju je na majkrosoft, koji je onda malo našminkao kôd, i preimenovao ga u "Internet Eksplorer".

U roku od samo 10 dana se saznalo da je majkrosoft nekako provalio šta u Netskejpu rade, nekako se domogao Ajkovog kôda, i već počeo da obrnuto inženjeringuje ovaj programski jezik i u svoj brauzer. Majkrosoft je naravno prekopirao kôd taman da se dovoljno razlikuje da ih Netskejp ne može tužiti za blatantni plagijat, kao što i inače rade, npr, C# jezik nije ništa drugo do plagijat  Java jezika.

Kako je Ajk radio na "Moki" samo 10 dana do tada, i nije spavao 10 dana, to je njegov kôd bio pun buba. Ovo ne bi bio problem da je imao vremena da ispravi greške, ali pošto majkrosoft nije imao pojma šta su greške, a šta je namerno tako napravljeno, oni su u svoju verziju kopirali i greške. Ovo je značilo da sada više nema vremena za ispravaljanje grešaka bez učešća majkrosofta, ali, majkrosoft nije hteo da traći vreme na ispravljenje grešaka u brauzeru, iliti, ova majkrosoftova krađa je značila da je jedan od najpopularnijih jezika današnjice, godinama bio omražen zbog velikog broja ugrađenih grešaka.

U Junu 1995-e, majkrosoft traži da oni i Netskejpa imaju sastanak, ali su izveštaji o tome šta je na tom sastanku bilo rečeno, konfliktni. Majkrosoft tvrdi da je sastanak bio samo opuštena razmena softverskih ideja. Kao da to iko radi, sastane se sa predstavnicima druge kompanije, i pričaju o softveru. S druge strane, Netskejp tvrdi da im je majkrosoft ponudio jednokratnu nadoknadu od samo 1.000.000$ za neograničen pristup njihoovm softveru, a da će ukoliko ta ponuda bude odbijena, majkrosoft kopirati njihove biznis ideje, te da će ih svojim nadmoćnijim resursima, uništiti. Ne znam zašto bi iko sumnjao u ovo kad su već iskopirali Moku. Gejts je 1995-e postao najbogatija osoba na svetu, sa 13 milijardi dolara u džepu. Milion je za njega bila sprdnja.

Sastanku je prisustvoao i nedavno unajmljeni, čuveni američki anti-monopolistički litigator, Geri Ribak, koji je odmah podneo tužbu protiv majkrosofta zbog ovih pretnji. Majkrosoftovci naravno tvrde da je ovaj sastanak bio nameštaljka, i da je Ribak bio prisutan da bi im Netskejp smestio. Ribak je i danas prominentan anti-monopolistički advokat, koji se nedavno priključio i EU tužbi protiv gugla, nekako mi ne deluje verovatno da bi neko rizikovao celu svoju karijeru, do te mere baziranu na moralnosti, da bi podmetnuo majkrosoftu.

U Avgustu 1995-e, izlazi na tržište prva verzija majkrosoftovog Mozaika, sada preimenovanog u Internet Eksplorer. Ova verzija još uvek nije imala verziju Moke u sebi, ali se odmah videlo da je majkrosoftova inicijalna implementacija CSS-a, i nj implementacija HTML ekstenzija, drastično drugačija od Netskejpove.

Netskejp menja ime jezika u "LajvSkript", i prvi put ga objavljuje u Septembru 1995-e, u sklopu beta verzije Navigatora. Jezik je zvanično pušten u Decembru 1995-e, kada je ime promenjeno još jednom, sada u JavaSkript.

U ovo vreme, Netskejp je najobožavanija firma u svetu, mediji su opsednuati njima, a ljudi ne govore "idem da surfujem webom", već "idem da surfujem Netskejpom". U ovom klipu se vidi Andrisen koji ne samo što se glupira kao malo dete, nego nosi i "kratke pantalone", kao što i dolikuje detetu na vrhu sveta. Video je datiran na 1995-u, ali pominje IE2, koji je izašao u Novembru 1995-e, znači ovo je ili 1996-a, ili sam kraj 1995-e.

Da bi se razlikovali od Netskejpa, majkrosoft je jezik nazvao JScript, i prvi put ga objavio u 1996-oj.

Razlike između dva brauzera su bile toliko radikalne, da je developerima bilo teško da naprave sajt koji bi radio isto i u IE, i u Netskejpu, ili, ako ne baš isto, a ono prihvatljivo različito. Kako je Netskejp nastao prvi, to su mnogi koderi počeli da favorizuju Netskejp, ali neki i IE, te su sajtovi masovno pravljeni samo za jedan od ova dva brauzera i uglavnom su imali istaknut baner koji je posetioca obaveštavao da sajt najbolje radi u Netskejpu, odnosno eksploreru.

Pored banera, sajtovi su uglavnom imali i link za preuzimanje preferiranog brauzera, i koliko god to danas bilo nepojmnjivo, tada se to smatralo za "najbolju praksu". Mislim, šta su drugo mogli da rade?

Ali ni tu nije kraj ludila. Znači ne samo da je smatrano da je najbolje da sajt uopšte i ne radi u eksploreru, već da odmah sugeriše instalaciju Netskejpa, nego su i sa servera krenuli direktno da šalju upit:

I ako odgovor nije bio 'Netscape', stranice su automatski izbacivale grešku, čak i u slučajevima gde je IE mogao adekvatno da otvori sadržaj. Ovo je naravno bio veliki poraz za Gejtsa.

Da bi doskočili ovoj blokadi, majkrosoft je promenio ime svog juzer ejgenta, i navigatora u Mozilla, odnosno Netscape. Ali, ni tu nije kraj.

Kada je Apple kasnije nabavio svoj brauzer, i njega su podesili da se predstavlja kao Netscape Mozilla. A onda je i gugl hrom to isto uradio. I ovo važi i dan danas. Ako otvorimo konzolu u bilo kom modernom brauzeru (F12, pa kliknemo na tab Console), i ukucamo bilo:

ili:

videćemo da svi brauzeri lažu da su Netskejp. Netskejp ne posotji već godinama, ali postoji živi webstandard koji zahteva da se svaki brauzer, nebitno kojeg porekla, mora predstavljati kao Netskejp navigator

Majkrosoft je sklopio dil sa spajglasom, po kome bi im isplaćivao mesečnu nadoknadu za zaradu od prodaje brauzera, ali je ubrzo uvezao IE sa windowsom, i nije imao nikakvu zaradu od njega, pa je onda i spajglasu isplaćivao samo minimalnu tromesečnu naknadu. Uprkos očiglednim dokazima da se Gejtsu ne može verovati, on je uspeo da sklopi dilove i sa HP-om, Dell-om,IBM-om, Intelom, AOL-om i sličnima, da prodaju svoje mašine sa pre-instaliranim windowsom, te da isključivo koriste IE. Da bi zadržali office na Meku, i apple je godinama držao isključivo Internet Eksplorer na svojim mašinama, uprkoss tome što je IE bio krš.

Kako većina ljudi nikada ne menja svoj brauzer, to je majkrosoft ovim vezao veliki broj ljudi koji po prvi put izlaze na web, za Internet Eksplorer.

Takođe, Netskejp je počeo da se rastrzava na veliki broj proizvoda, umesto da su svu pažnju posvetili brauzeru, plus usled utrke sa daleko jačim majkrosoftom, počeli su da izbacuju proizvode daleko pre nego što su ovi bili spremni.

Netskejp u Junu 1997-e izbacuje finalnu verziju Netskejp Komjunikejtora, koji je opet bio uglavnom samo Navigator v3.0. U Septembru 1997-e, izlazi IE4, i prema rečima mnogih na obe strane rata, pa čak i Brendana Ajka, to je trenutak kada IE postaje objektivno bolji od Navigatora.

Ne znam zašto se smatra da je rat trajao do 2001-e, ovde je čak i Netskejp digao ruke i pomirio se s porazom. Već par meseci su kolale glasine da će Netskejp početi da daje svoj brauzer za džabe, svima, isto kao i majkrosoft, i to se konačno i desilo u Januaru 1998. Na iznenađejne svih, Netskejp je istom prilikom obznanio i da će kôd svog brauzera osloboditi. To je bio prvi put u istoriji da neka korporacija oslobodi svoj kôd. Mada, po mnogo čemu je Netskejp bio prvi.

U Februaru, Ajk i Zavinski, advokatica Mičel Bejker itd, koji su delili slične komunističke poglede na svet, formiraju Mozilu, sa ciljem da se prvo izvorni kôd Netskejp navigatora (čije je kôdno ime oduvek bilo Mozila), oslobodi tako da bilo ko može da ga vidi, modifikuje, preobrati u svoj projekat, a zatim i da krenu u izradu besplatnog i otvorenog novog browsera.

Mozila tim se odmah bacio na težak posao čišćenja kôda, što od grešaka, što od kôda koji je bio licenciran od drugih korporacija, kako bi mogli da ga oslobode. Ideja nekih je bila je da ako oslobode kôd, majkrosoft neće moći doveka da drži monopol na tržištu brauzera, jer će sada svako imati potreban alat da izgradi brauzer, i, s druge strane, da će neiscrpan izvor open source kodera, dovesti do razvoja novog brauzera brže, lakše, i u skladu sa željama korisnika, budući da će ga korisnici razvijati.

Konačno, krajem Marta 1998-e, kôd brauzera je oslobođen.

Ajk i ekipa su odmah došli do zaključka da je netskejpov kôd previše naduvan (uz brauzer su bili integrisani i mail klijent, mesindžer, i ko zna šta sve ne), i odlučuju da im je najlakše da napišu ceo kôd iznova, ovaj put i novi Geko motor, koga je napisao Piter Lins. Beta verzija ovog novog brauzera izlazi već Decembra 1998-e.

U Martu 1999, AOL kupuje Netskejp, sa idejom da koristi brauzer da navodi saobraćaj na svoj sajt. Većina Netskejp developera, ne samo oni koji su postali Mozila je bila više nego svesna da korisnici žele da surfuju web-om, a ne da idu isključivo na AOL sajt, i takođe, to što je AOL hteo, podrazumevao je dodavanje još više "nadimanja" na već namučen kôd, tako da tu počinje interni rat između rukovodilaca AOL-a i Mozile, a prvenstveno Mičel Bejker. Sve to rezultra time da se Mozilin glavni cilj, izbacivanja novog brauzera otegao u beskonačnost, dok su izlazile nove verzije sve goreg i goreg Netskejpa brauzera.

Već u Aprilu, Zavinski frustriran sporim napretkom projekta , daje otkaz, i otvora noćni klub?!?

Dok je Netskejp samo senka onog nekadašnjeg, i majkrosoft, sada bez konkurencije, počinje manje više da ignoriše razvoj brauzera. Ovo je tipično kapitalističko ponašanje, oni pokušavaju da poboljšaju svoj proizvod samo dok ne unište konkurenciju. Npr, SBB kod nas je povećavao brzine interneta sve dok nije sve ostale provajdere doveo do bankrota, i od tad ništa. Amazon je prvo knjige, pa onda različite druge proizvode, prodavao u bescenje, dok prvo knjižare, a onda i druge male biznise nije pozatvarao, sad ništa ne prodaje u bescenje. Kapitalisti u americi su se starali da njihov narod ima po dva automobila za posao čistačice, ali samo dok je postojao komunizam negde u svetu. Čim je pao poslednji komunizam, i kvalitet života američkog plebsa je skroz uništen. E pa isto to se desilo i s brauzerom

U Februaru 2001, konačno počinje suđenje majkrosoftu za nasilničko, monopolističko ponašanje, koje je efektivno za samo par meseci, najbrže rastuću i izuzetno popularnu i obećavajuću korporaciju Netskejp, svela na Pompeju.

Današnji mediji opisuju ove događaje kao Gejts spašava internet od zlih monopolista. Spašava internet od monopolista, monopolom? Stavljaju mu oreole oko glave, i pišu o njemu tugaljivo, kao da je u pitanju vizionar koji je eto bio jedini koji je ukapirao šta internet može da bude. Neki čak i lamentiraju što Gejts sada gubi "rat" brauzera drugom monopolu, guglu. Valjda otuda što pisanje istorije plaćaju milijarderi, otkud znam. Ili možda zbog njegovog sadašnjeg rada sa vakcinama, sada je politički nekorektno napadati Gejtsa. Ima čak i gomila članaka na web-u koji Gejtsa u potpuno identičnoj rečenici, nazivaju "princep interneta". Stvarno ne znam ko ih plaća da to pišu, ali da ga je iko zaista nazivao princem interneta, neko bi ga tako nazvao i u malo drugačijoj rečenici. Čak i kada je izbio skandal oko njegovog prijateljstva sa pokojnim pedofilom Epstinom, malo ko se usudio da mu postavi neko pitanje. Tada je međutim svima bilo jasno da je u pitanju monstrum koji praktikuje predatorski kapitalizam i monopolističko ponašanje. Yahoo je na primer odbijao da ga iko nazove "tech" kompanijom, i insistirao da su oni samo "medijska kuća", iz straha od toga šta bi im majkrosoft mogao uraditi . Ovaj intervju s njim na tu temu je bio tolika retkost, da nema ko nije komentarisao kako efektivno preti voditeljci da može da završi mrtva ako nije pažljiva

**************** ***************

iako se između tad i sad, desila i velika antimonopolistička tužba, koju je majkrosoft izgubio. kao da nisu postojali drugi učesnici u tom prostoru, na čijem je radu on izgradio sve, a njih uništio. koje je on samleo svojim apsurdnim bogatstvom, koji su već godinama operisali u tom prostoru, i kao da to što "vizionar" nije video ono što je ostalima bilo očigledno, razlog što je morao da preduzme toliko drastične korake.

Kao što je uvek slučaj s kapitalistima, čim postanu monopol, sva inovacija prstaje.

Majkrosoft je onda preuzeo (skoro) celo tržište brauzera, iz prostog razloga što je internet eksplorer već bio instaliran na svakom desktop računaru, zajedno sa windows-om. Normalnim ljudima ne bi palo na pamet da se cimaju da instaliraju drugi softver, ako već imaju nešto što šklopoće.

da bi 1998-e, veći deo kôda bio pušten pod "open source" licencom. u ranim jadima, postojali su samo ožalošćeni internet eksplorer, i neprevaziđeni Netskejp navigator brauzer, a majkrosoft nije mislio da će internet da zaživi. Da nije bilo Netskejpa da gura celu priču, verovatno ni dan danas niko ne bi hteo da koristi web. A ljudi koji su svojevremeno kreirali , i onda konačno i fondaciju, i kao Netskejp su dali svima pristup kodu svog brauzera, tako da bez njih, ne samo da ne bismo imali Firefox, nego ne bi bilo ni Chrome brauzera, a kamoli nešto više.

Može se postaviti pitanje, ako su stvari zaista tako stajale, s nekompetentnim majkrosoftom s jedne strane, i genijalnim Netskejpom s druge, kako je majkrosoft opstao, a Netskejp prsao? Pa, majkrosoft je imao resurse, kada je Gejts ukapirao da će neko drugi zauzeti novo tržište pre njega, on je ceo svoj programerski tim, stavio da radi na internet exploreru, samo da bi sustigao netscape. I onda, svaka kuća koja ima kompjuter, automatski ima i ineternet eksplorer instaliran. Onog trenutka kad je uništio Netscape, Gejts je povukao programere s eksplorera, iako je par godina bio jedini dominantan brauzer, i nije monogo šta preduzimao da ovaj proizvod poboljša, tu i tamo su uvodili neke svoje inoacije, koje su posle drugi dizajneri, morali godinama da ispravljaju. Amerikanci ovo vole da prepričavaju na uvrnut način, kao da je majkrosoft spasao web od Netskejp monopola?!? Tako što je kreirao monopol? Valjda je to ona klasična "istoriju pišu pobednici, i centimilijarderi"nironije radi, majkrosoft je licencirao Mozaik, da bi kreirao internet explorer

Današnji američki mediji o ovome pišu kao da je Gejts bio nekakav vizionar koji je predvideo uspeh interneta, i samo zbog toga usmerio sve napore na tu oblast, ali to je samo otuda što pobednici, i centimilijarderi, pišu američku istoriju. Ovi mu stavljaju i oreol oko glave Nema nikakvih olakšavajućih okolnosti kada su njegove akcije u pitanju i ovaj artikal koji lamentira što majkrosoft danas gubi bitku, i pokušaj uništenja interneta naziva njihovim najsjajnijim momentom , je toliko ljigav da je dobro što je u elektronskoj formi, u suprotnom bi nam isklizavao iz ruku. Kako neki pametni ljudi kažu, prosečan amerikanac ne kapira da je siromašan, već misli da je samo trenutno osramoćeni bogataš, te iz tog razloga misle da brane sebe u budućnosti, kada brane ove bahate skotine.

Kako je majkrosoft krenuo da prodaje windows sa internet eksplorerom u paketu, to je onda i njihovo tržište sve više raslo, dok je Netskejp polako jenjavao, i ubrzo su čak prestali i da inoviraju. Ajk koji je bio deo Mozilla fondacije, podružnice Netskejpaa, je marljivo radio da se Netskejpovov kôd opensoursuje. Nastupa mračno doba, u kome je internet eksplorer praktično jedini brauzer, Netskejp još uvek postoji ali se ne razvija, i konačno, Mozilla fondacija preduzima korake da se osamostali.Kada je Netskejp zauvek utihnuo, na tržištu se pojavljuje novi brauzer, Firefox. U to vreme niko nije verovao da se neko može takmičiti sa IE, ali je Firefox počeo da raste u popularnosti, uglavnom otuda što kada je stekao monopol, Gejts više nije bio zainteresovan za internet, pa je pustio eksplorer da postane najgora gomila rđe i tetanusa.

Naravno da Ajk i Mozilla korporacija nisu oslobodili kôd Netskejpa svima ostalima, ne bi mogli tako brzo da izbace novi brauzer. Popularnost firefox-a je rasla, ali je teško izboriti se s monopolom kakav majkrosoft ima kad njihov operativni sistem već dolazi sa instaliranim tetanus brauzerom. Nažalost, drugi monopolista, google, je 2008-e izbacio svoj brauzer. Kao što su nekada ljudi koristili IE jer su ga već imali na kompjuteru, sada su ljudi masovno prešli na chrome, jer kad bi otišli na google pretragu, google im je nudio da instaliraju brauzer. Ovo je prilično osakatilo popularnost FF, te je sad jedva malo korišćenija od Edge-a.

Videotaped Deposition Excerpts Of Bill Gates

Lawsuits Against Microsoft

AOL, Netscape Deal Even Closer

A love letter to the Internet of old

DEAL IS CONCLUDED ON NETSCAPE SALE TO AMERICA ONLINE

AOL CLOSES DEAL TO BUY NETSCAPE FOR $4.2 BILLION

Microsoft buys Netscape Web patents from AOL to attack Google

fenix, mozilla 1.0 suite, first firefox 90%

mozila suit obaveštenje 2002

firefox release obaveštenje

quora zašto je netscape izgubio od ie

Mitchell Baker

Funding the Web interview with eich

Was Microsoft's Empire Built on Stolen Code

Netscape changed the internet—and the world—when it went public 20 years ago today switch to reader view

2001-e, amerika pokreće ktivični postupak zbog monopolizacije tržišta, gde je majkrosoft izgubio slučaj, ali je za Netskejp već bilo kasno.